Montrealska konvencija, poznata i kao MC99, predstavlja ključni međunarodni ugovor koji reguliše prava i obaveze kako avio-prevoznika, tako i putnika u kontekstu međunarodnog vazdušnog saobraćaja.

Ona obuhvata situacije koje nastaju tokom putovanja, kao i zbog odlaganja i otkazivanja letova, kao i oštećenja ili gubitka prtljaga i tereta.

Dakle, šta to znači za putnike? Suštinski, ako možete dokazati da ste pretrpeli finansijsku štetu zbog postupaka avio-kompanije (kao što su odlaganja letova, otkazivanje ili nepravilno rukovanje prtljagom), Montrealska konvencija vam daje pravo na naknadu.

Važno je napomenuti da MC99 ne pruža isti nivo zaštite putnika avio-saobraćaja kao neki regionalni propisi. Ipak, konvencija je primenjena u preko 135 zemalja, čime se stvara solidna osnova zaštite za gotovo sve međunarodne letove širom sveta.

Montrealska konvencija je uvela dvostepeni sistem odgovornosti za smrt ili povrede putnika. Ona oslobađa putnike od obaveze dokazivanja krivice ili nepažnju avio-prevoznika za zahteve do 128.821 specijalnih prava povlačenja (SDR), što je otprilike jednako 175.000 američkih dolara.

Za štetu koja prelazi ovaj iznos, avio-prevoznik može izbeći odgovornost samo ako dokaže da nesreća nije nastala njegovom nepažnjom ili je isključivo rezultat nepažnje treće strane.

Montrealska konvencija je snažan saveznik putnicima u slučajevima problema sa prtljagom, uključujući odlaganja, gubitke i oštećenja prtljaga. Prema odredbama MC99, putnici mogu ostvariti pravo na naknadu do 1.700 USD za probleme sa prtljagom koji su nastali dok je avio-kompanija bila odgovorna za njegovu brigu.

Maksimalni iznos naknade za prtljag (po osobi) prema MC99 može se izraziti na sledeći način:

• SDR: 1,288
• USD (Približno): 1.700

Takođe, u ovakvim situacijama morate reagovati brzo, jer zahtevi za prtljag imaju stroge vremenske rokove. Ako vaš prtljag ne stigne na vreme ili stigne u ozbiljno oštećenom stanju, neophodno je odmah obavestiti avio-kompaniju, po mogućstvu dok ste još na aerodromu.

Kako biste olakšali vaš zahtev, od vas će biti zatraženo da priložite ukrcajnu kartu i potvrde za predati prtljag, što naglašava važnost čuvanja ovih dokumenata.

Prema Montrealskoj konvenciji, zahtevi za kašnjenje prtljaga ne ograničavaju se samo na naknadu za odeću i toaletne potrepštine. Ako vam za putovanje budu potrebni osnovni predmeti, poput ski opreme u slučaju skijaškog odmora, MC99 omogućava da ostvarite pravo na naknadu troškova iznajmljivanja zamenskih stvari dok se vaš prtljag ne vrati. Ovo dodatno naglašava potrebu za čuvanjem računa za sve takve troškove.

U slučajevima kada je jasno da je prtljag nepovratno izgubljen ili ozbiljno oštećen, možete zahtevati naknadu njegove vrednosti.

Vredno je napomenuti da Montrealska konvencija štiti prtljag isključivo na međunarodnim letovima. Ipak, određeni nacionalni zakoni, poput prava putnika u SAD, takođe mogu pružiti pomoć u pitanjima vezanim za prtljag.

Montrealska konvencija je uvela jedinstven sistem dokumentacije za avionski saobraćaj, omogućavajući korišćenje elektronskih karata, tovarnih listova i drugih elektronskih dokumenata umesto tradicionalnih papirnih. Ovaj sistem pojednostavljuje i ubrzava trgovinu i transport robe avionom, povećavajući efikasnost.

When it comes to addressing flight delays and cancellations, the Montreal Convention (MC99) operates differently compared to other air passenger rights regulations, such as the EU's EC 261 or Brazil's ANAC 400.

Instead of explicitly outlining compensation rights, MC99 employs the term "damages" to cover what passengers are entitled to.

The compensation amount you can claim under MC99 hinges on the specific circumstances of your case, but it comes with an upper limit. MC99 utilizes the currency of IMF, known as Special Drawing Rights (SDR), which we've approximated for your convenience:

Maximum claim for delay (per person)

• SDR: 5,346
• US$ (approx.): 7,000

Kada je reč o rešavanju problema sa odlaganjem i otkazivanjem letova, Montrealska konvencija (MC99) funkcioniše drugačije u odnosu na druga pravila o pravima putnika, poput EU uredbe EC 261 ili brazilske ANAC 400.

Nasuprot tome, u nekim delovima sveta, poput Evropske Unije, pravila se tumače šire, što potencijalno omogućava putnicima da zahtevaju i naknadu za emotivnu štetu. Ove razlike se obično rešavaju pojedinačno, slučaj po slučaj, što naglašava važnost konsultovanja specijalizovanog pravnog savetnika ukoliko su vam potrebna dodatna uputstva.

Tako da čuvajte sve račune kako biste mogli da dokažete nastanak štete i dodatne troškove u budućnosti.

MC99, poput mnogih drugih propisa o pravima avionskih putnika, priznaje koncept „vanrednih okolnosti“. U takvim situacijama, avio-kompanije se ne smatraju odgovornim za odlaganja letova i stoga nisu obavezne da isplaćuju naknadu.

Primeri vanrednih okolnosti uključuju:

• Problemi izazvani vremenskim uslovima
• Problemi izazvani vremenskim uslovima
• Sigurnosni ili bezbednosni rizici
• Štrajkovi zaposlenog osoblja na zemlji ili u kontroli leta

Ipak, važno je napomenuti da avio-kompanije i dalje moraju pokazati da su preduzele razumne mere kako bi sprečile odlaganja ili otkazivanja. Na primer, ako doživite odlaganje usled nepovoljnih vremenskih uslova, ali druge avio-kompanije uspevaju da ublaže posledice odlaganja, moguće je da i dalje imate pravo na naknadu. Odluka u ovakvim slučajevima donosi se na osnovu analize “slučaj po slučaj”.

Montrealska konvencija (MC99) propisuje vremenski okvir u kojem možete zahtevati naknadu štete - do dve godine od nastanka poremećaja u letu. Ipak, toplo preporučujemo da svoj zahtev podnesete što je pre moguće nakon nastanka takvog događaja.

Ako se vaš zahtev odnosi na oštećen, izgubljen ili zakasneli prtljag, od izuzetne je važnosti da problem prijavite odmah, jer MC99 u ovakvim slučajevima predviđa strožija vremenska ograničenja. Zahtevi za oštećen prtljag treba da budu podneti u roku od sedam dana, dok zahtevi za zakasneli prtljag moraju biti podneti u roku od 21 dan. Ako vaš prtljag ostane nepreuzet duže od 21 dana i smatra se izgubljenim, i dalje možete podneti zahtev u roku od dve godine.

Montrealska konvencija pokriva međunarodne letove između zemalja koje su je ratifikovale (potvrdile). Više od 130 država (i taj broj se povećava) potpisalo je i odobrilo ovu konvenciju, uključujući SAD i članice EU. Sa nekoliko značajnih izuzetaka (poput Šri Lanke i Vijetnama), većina važnijih avionskih putovanja odvija se između zemalja članica.

Zemlje i dalje pristupaju konvenciji, tako da se lista članica povremeno menja.

Ova konvencija se takođe primenjuje i ako su početna tačka i konačna destinacija u istoj državi članici, ali samo ako imate presedanje zakazano u drugoj zemlji. Na primer, ako imate presedanje u Indiji dok putujete između gradova u državi članici poput Kine. Takav let bi bio pokriven konvencijom. S druge strane, direktni let unutar Kine bez presedanja ne bi se smatrao „međunarodnim“ i ne bi bio pokriven MC99.